Proticanjem zaprljane – masne vode kroz sistem kanalizacionih cevi može doći do njihovog začepljenja ili zapušavanja. Separatori ulja i naftnih derivata se pozicioniraju između ulaza zaprljane vode u kanalizaciju i izlaza u javni kanalizacioni sistem, kako bismo rešili problem potencijalnog začepljenja.

Separatori ulja i naftnih derivata rade na jednostavnom principu gravitacije. Kapi ulja i nafte koje su lakse od vode zbog razlike između specifičnih težina isplivavaju na površinu.

Prilikom uliva zaprljane vode u prvu komoru separatora, voda se smiruje i vrši se taloženje mulja na dnu komore. Voda prolazi kroz pregradnu komoru gde se opciono može nalaziti koalescentni filter i prelazi u drugu komoru. Druga komora služi za separaciju gde se vrši odvajanje ulja i nafte od vode.

Dobijena nafta i ulje kroz proces separacije se povremeno odstranjuju iz separatora kroz revizioni šaht postavljen na vrhu separatora. Ulje dobijeno na ovaj način neophodno je odložiti u sudove specijalne namene. Voda koja se dobija na izlazu iz separatora otiče gravitaciono, putem izlazne cevi koja je uronjena u komoru. Posle čišćenja separatora ulja i naftnih derivata, potrebno je radi pravilnog funkcionisanja, napuniti separator sa čistom vodom. Separatori ulja i naftnih derivata se vodom pune do kote izlazne cevi. Separacijom ulja se na izlazu iz separatora dobija u proseku koncentracija ulja od 70 do 100 mg/ml. Izrada separatora se vrši prema standardu i evropskoj normi EN858-1 i EN858-2.

Proizvodnja separatora se vrši od polietilena visoke gustine. Struktura materijala kod PEHD-a takva je da vremenom ne stari. Sredstva za čišćenje/deterdženti koji se koriste za pranje i zbog toga su prisutni u otpadnoj vodi te ulaze u separator treba da budu neutralni i bez hidrogen-hlorida.

rade se u vertikalnoj ili horizontalnoj varijanti a mogu biti nadzemni ili ukopavajući. Najćešća primena separatora ulja i naftnih derivata jeste u auto perionicama, benzinskim pumpama, parkinzima ili stajalištima, automehaničarskim i vulkanizerskim radnjama, proizvodnim fabrikama…

Na izlazu separatora sa ugrađenim koalescentnim filterom se dobija bolja prečišćenost vode, odnosno manja koncentracija ulja. Iz razloga što je ulje obično prisutno u spektru malih kapljica separacija može da se učini efikasnijom uz pomoć procesa koalescencije. Koalescenicija podrazumeva spajanje malih i sitnih kapi ulja u veće kapi koje nastaju kretanjem vode unutar koalescentnog filtera.

Koalescentni filter je integrisan u sklopu separatora. Postavlja se između komora a sastoji se iz ploča koje su tako konfigurisane da usporavaju tok prolaska vode. Finije čestice se prilikom kretanja, različitim brzinama kroz filter spajaju sa drugima(međusobno se vežu) i tako čine veće/teže kapljice. Zbog manje gustine, kapi ulja se odvajaju od vode i penju na površinu separatora usled gravitacije. Na izlazu iz separatora koncentracija ulja i naftnih derivata koja se dobija je manja od 5mg/l. Da bi koalescentni filter pravilno radio neophodna je povremena kontrola zaprljanosti kao i pranje kako bi koalescentni filter mogao efikasno i optimalno da radi.

Biološki sunđer je smešten u komori gde voda dolazi nakon prolaska kroz koalescentni filter. Postavlja se na izlaznu cev tako da sprečava prolazak ulja i naftnih derivata u recipijent. Biološki sunđer tj filter je izrađen od vlakana koja omogućavaju prolazak vode efektom upijanja,dok se ulje i naftni derivati zadržavaju u komori separatora. Na ovaj način postiže se koncentracija ulja na izlazku iz separatora između 0,2 mg/l i 0,5mg/l.

U slučaju pojave obilnijih padavina na prostorima koji zauzimaju veliku površinu (saobraćajnice, parkinzi…) potrebno je za kratko vreme zbrinuti ogromnu količinu vode. Ukoliko bismo postavili separator bez by pass-a voda bi prošla kroz sistem velikom brzinom bez ikakve mogućnosti da separator uradi svoju osnovnu namenu tj separaciju.

U slučajevima obilnih padavina smatra se da je prihvatljivo rešenje da se ne izvrši pun tretman zaprljane vode. Funkcija separatora sa bypass-om je da spreči “zagušenje” separatora sa velikom količinom vode. Bitno je da prvi talas vode koja je najviše zaprljana i sadrži najveću količinu ulja uđe u sistem. Ostala voda koja bude dolazila proći kroz pomoćni odvod (kroz sistem sa by pass-om) neće biti tretirana.

Procenu veličine separatora daje hidrograđevinski inženjer. Veličina separatora zavisi od dosta faktora a najznačajni je dotok zaprljane vode koja treba da se preradi. Ukoliko nije poznat priliv zaprljane vode u separator, orijentaciona veličina separatora se može odrediti na osnovu površine prostora sa koje se zaprljana voda sliva u separator.

Procenu veličine separatora daje hidrograđevinski inženjer. Veličina separatora zavisi od dosta faktora a najznačajni je dotok zaprljane vode koja treba da se preradi. Ukoliko nije poznat priliv zaprljane vode u separator, orijentaciona veličina separatora se može odrediti na osnovu površine prostora sa koje se zaprljana voda sliva u separator.

Mesto postavljanja separatora mora biti pristupačno radnicima koji su zaduženi za kontrolu kao i vozilima koja vrše odlaganje ulja i naftnih derivata. Prečišćena voda na izlazu iz separatora se ne sme ispuštati u reke, jezera.. Pored uklanjanja ulja neophodno je i čišćenje prve komore separatora zbog taloga koji se javlja(pesak, mulj i druge čestice koje su teže od vode). Po potrebi je potrebno očistiti koalescentni filter i biološki sunđer. Separator se prilikom stavljanja u rad mora napuniti čistom vodom do nivoa izlazne cevi.